Zvaću Nadana Vidoševića, on je moj prijatelj, sigurno će nać lovu za napravit tu knjigu. A učinit ćemo je ovako. Dolazićeš misec, dva, tri, ma koliko triba, svako jutro u mene doma u osan uri, donićeš magnetofon, snimaćeš me jedno uru vrimena na dan. Počet ću govorit o svome ocu i materi, o njijovoj ljubavi prije nego san se rodija, ispričaću ti cili svoj život, a završćemo s mojon serijon šta mi je ka recimo niko životno djelo. Ova moja Balada o glumcu di će bit najmanje trinajst epizoda, di ću glumit sebe, svoga oca, svoju mater, cilu svoju familiju, a glumit ću i sve one najdraže šta su mi prolazili kroz život. Biću muško i žensko, plakaćuu i pivat, smijat se, zajebavat sebe i sve oko sebe. Reka mi je Miroslav Lilić da je ideja fantastična, u subotu idemo kod njega u Siverić. Doće, reka je da će bit tamo prv subotu poslin Uskrsa. Reka je Boris da bi volija svoju biografiju štanpat u Splitu (”Rekli su mi da iden vidit u Slobodnu Dalmaciju i u privatnika Binga, da je najbolje tamo štanpat, Splićanin san, oću da se štanpa u Splitu“), da se nada kako će Balada o glumcu će na televiziji ić do Nove godine. A prije toga je planira ništo učinit u tajnosti: Reka san ti da ćemo na osmi marta ić inkognito u Beograd. Ali, onda su tamo bile velike pizdarije pa nisan tija ić. Oću zagrlit Batu Živojnovića.

Za gledanje potreban vam je Flash Player.

Jebe me se šta ovde meni svašta govore o njemu, a gori svašta njemu govore o meni. Jebe mi se šta smo jedno vrime bili ludi i svašta govorili jedan o drugome. On je moj prijatelj iz mladosti i oću ga zagrlit. Nikidan je plaka kad smo se čuli. Ićemo u petak 4. četvrtoga auton u Novi Sad. Tamo san počeja učit za glumca. Doće Bata u Novi Sad, tamo će se dogodit naš prvi susret. Bićeš samo ti od novinara, a neka ti Slobodna da auto. Neću fotoreportera, ti ćeš slikat kako ćemo se zagrlit. Idemo ti i ja, sve je dogovoreno, evo i Diana se slaže. Onda ćemo u subotuu ujutro u Beograd i tamo će bit to naše pomirenje za cilu javnost. Jel dogovoreno?

Boris je reka da dođen do njega doma u ponediljak 24. trećega uvečer u osan uri. Reka će da će izvadit puno vriću slika, da to moran pogledat, i odvojit koje će slike u njegovu biografiju Meštar. Tribali smo se vidit sinoć, ali je jučer ujutro u sedan uri i četri minute zazvonija mobitel, pisalo je ime Boris, ali san umisto njega čuja plačni glas njegove Diane: Mosore, umra je Boris! Noćas. Diga se iz postelje i samo se izvrnija… Nema više mog Borisa…